Pogrbljenost koju više i ne primećujete
Negde usput, vaša kičma je počela da donosi odluke bez konsultovanja sa vama. Ne one dramatične, ne kroz povredu ili jedno pogrešno podizanje tereta. Nešto mnogo sporije. Zakrivljenost koja se nastanila dok ste radili nešto sasvim drugo: čitali, kuvali, čekali u redu, sedeli na suvozačevom mestu. Ne možete uprti prstom u dan kada se to dogodilo, što je upravo razlog zašto je to i dalje tu.
Zakrivljenost koju svi imaju, dok ne postane nešto više
Blago zakrivljenje gornjeg dela kičme prema napred je potpuno normalno. Problem nastaje kada to zakrivljenje prestane da bude blago.
Istraživanje iz okvira čuvene Framingamske studije pokazalo je da što ova zakrivljenost postaje izraženija, to je pad plućne funkcije veći, pri čemu mišići koji pomažu širenju grudnog koša slabe kako zakrivljenost napreduje, što dodatno pogoršava problem.
Drugim rečima, telo ne posmatra pogrbljena leđa kao estetski problem. Ono ih posmatra kao strukturalni problem, sa posledicama koje sežu daleko izvan same kičme.
Ova promena je retko kada iznenadna. Kifoza kod odraslih se razvija postepeno, a razlozi poput starenja, oslabljenih kostiju i istrošenih diskova mogu doprineti njenom razvoju tokom vremena. Ono što počinje kao blagi nagib unapred može se, ako se zanemari, razviti u nešto za šta telo mora znatno jače da radi kako bi to nadomestilo.
Pilates trening Seven Studio Ksenija Komatina
Deo koji iznenađuje ljudi: nije stvar u leđima
Pitajte većinu ljudi na šta utiče pogrbljenost gornjeg dela leđa i reći će - na leđa. Ali tačniji i mnogo zanimljiviji odgovor jeste: na skoro sve ostalo u telu. Prekomerno zakrivljenje kičme može narušiti kvalitet života i funkcionalnost, doprinoseći smanjenoj pokretljivosti, smanjenom kapacitetu pluća i povećanom riziku od padova.
Zakrivljenost u grudnom (torakalnom) delu kičme menja način na koji se rebra kreću, što menja to koliko se pluća mogu potpuno raširiti, a to potom menja količinu vazduha koja vam je na raspolaganju tokom šetnje u prirodi, uz stepenice ili pri običnom trku da uhvatite vrata koja se zatvaraju. Menja se i ravnoteža. Telo koje se presavilo unapred je, doslovno, pomerilo svoje težište, pa su sistemi koji čoveka drže uspravnim i stabilnim primorani da iznova prilagođavaju svoj rad oko te promene.
Postoji razlog zašto istraživači koji proučavaju stariju populaciju pristupaju ovom obrascu sa velikom ozbiljnošću, umesto da ga posmatraju kao neizbežnu estetsku pojavu starenja. Kada se pokretljivost jednom suzi, ona ima tendenciju da se dodatno smanjuje, a mišići koji su nekada pružali otpor pogurenosti skloni su tome da tiho odustanu od svog zadatka ako od njih niko ne traži da nastave da ga rade.
Poništavanje onoga što se sporo nagomilavalo
Ako je pogrbljena kičma izgrađena godinama neupadljivih, ponavljanih položaja, onda njeno ispravljanje funkcioniše na isti način, samo u obrnutom smeru. Tu na scenu stupa praksa izgrađena na pokretljivosti i segmentaciji kičme. Pokreti poput „labuda” (swan), koji podiže i otvara grudni koš, ili „testere” (saw), koja rotira kičmu kroz njen puni opseg dok su kukovi fiksirani, traže od grudnog dela kičme da uradi upravo suprotno od onoga čem ga je život u stolici učio. Oni otvaraju tamo gde se dan zatvorio i izdužuju tamo gde se dan sklupčao.
Pilates trening Seven Studio Ella Landesman
Vrednost ovoga nije u jednom istezanju koje će sve rešiti. Radi se o ponavljanju koje deluje u suprotnom smeru, ista ona spora akumulacija koja je stvorila zakrivljenost sada se koristi da se ona poništi. Kičma koja se redovno podseća kakav je osećaj imati pun opseg pokreta, sklonija je tome da zadrži veći deo te pokretljivosti. To je, više od bilo kog pojedinačnog treninga, prava dobit: ne pravilnija figura na fotografiji, već telo koje zadržava svoje opcije otvorene malo duže, u svim onim običnim posezanjima, okretanjima i saginjanjima koji čine najveći deo dana.
Pogurenost nije stigla sa najavom. Neće tako ni otići. Ali ona reaguje, na svoj spori način, kada se od nje dosledno traži da uradi nešto drugačije.
