Harvard Health o pilatesu: Tiha snaga koja transformiše telo

Postoji određena vrsta snage koja se ne nameće sama od sebe. Ona ne zvecka tegovima po podu teretane niti vas ostavlja bez daha pored aparata za vodu.

Ona dolazi polako, kroz dah i preciznost, kroz stotinu malih korekcija koje se na kraju sliju u nešto poput elegancije i pokretljivosti. To je snaga koju je pilates oduvek obećavao. A sada, medicina konačno dostiže ono što je strunjača znala čitav vek.

Harvard Health Publishing, izdavačka grana Medicinskog fakulteta Univerziteta Harvard, detaljno je analizirala uticaj pilatesa na starije odrasle osobe, a njihov zaključak zvuči poput dozvole koju je potpisala sama nauka. Ova vežba, kako primećuju, ponovo doživljava svoj trenutak: blizu 12 miliona Amerikanaca probalo je pilates u samo jednoj nedavnoj godini, što je skok od 15 procenata u odnosu na godinu pre. Ali ovo nije trend izgrađen na marketinškoj pomami. Ovo je povratak nečemu što traje.

Slučaj, prema Harvardu

U njihovom tekstu „Pilates: Dobra opcija za starije odrasle osobe?”, koji je pregledala dr Loren Elson (Dr. Lauren Elson) sa Medicinskog fakulteta na Harvardu, prednosti su izložene sa karakterističnom jasnoćom: poboljšana fleksibilnost, bolja ravnoteža i stvaran dobitak na snazi, posebno u jezgru (koru), dubokoj arhitekturi mišića koja drži telo na okupu i omogućava mu da se pravilno kreće.

Članak je takođe pažljiv kada je reč o bezbednosti i prilagođavanju, podsećajući da pilates nikada nije ni bio zamišljen kao ekskluzivni klub za mlade. Jozef Pilates (Joseph Pilates) ga je stvorio kao sistem za celo telo, za bilo koje životno doba, i čini se da istraživanja konačno daju toj ideji zasluženo priznanje.

Tiha logika kontrole

Ono zbog čega ova praksa tako dobro prkosi godinama jeste upravo ono što ju je decenijama činilo nepopularnom u korist „glasnijih” i intenzivnijih treninga. Pilates nema interesovanja za iscrpljivanje radi samog iscrpljivanja. Svaki pokret najpre postavlja pitanje: možeš li ovo da kontrolišeš, polako, sa namerom, pre nego što dodaš brzinu ili otpor? To pitanje postaje sve vrednije, a ne manje vredno, kako godine prolaze.

Jače jezgro nije stvar taštine. To je razlika između tela koje se sa lakoćom kreće kroz decenije i onog koje počinje da se brani i koči. Bolja ravnoteža nije samo „lep dodatak”. Ona je zaštita, tiho građena iz treninga u trening, mnogo pre nego što vam uistinu zatreba. To je onaj deo zdravog starenja koji retko dobija sjajan, glamurozan tretman: ne dramatična transformacija, već neupadljiva, akumulirana disciplina pojavljivanja na treningu i rađenja dosadnog, preciznog posla.

Zaključak

Pilates je spolja oduvek delovao kao da ne zahteva trud, što je zapravo njegova najveća varka. Ono što na reformeru ili strunjači izgleda kao spor, kontrolisan pokret, ispod površine je jedan od najsophisticiranijih oblika održavanja sopstvenog tela koji nam je dostupan. Harvardovo istraživanje samo potvrđuje ono što vežbači već dugo osećaju u sopstvenim telima: da ova praksa nagrađuje strpljenje i da se njeni rezultati s godinama umnožavaju, umesto da blede.

Neke stvari s vremenom postaju glasnije. Ova postaje tiša, i snažnija.